Ta igra je obicna;

NEKO PROTERA NEKOG, OTERA GA DALEKO OD SEBE, U PEPEO GA PRETVORI I BUDE MU SVEJEDNO.

A ONAJ NEKO, GORDO PODIGNE SVOJU GLAVU I ODLAZI TUZAN.

I PRODJE NEKO VREME, A OVAJ NEKO POZELI DA MU SE NEKO VRATI. PENJE SE NA VRHOVE GORA, RONI POD MOREM, PLACE U VETAR I CINI SVE ONE STVARI, KOJE LJUDI RETKO CINE, A KADA CINE, ONDA TO RADE VISE NESVESNO NEGO SVESNO, JER TAJ MALI DJAVO , KOJI IH TERA NA SVE TE STVARI, KADA JEDNOM U GLAVU UDJE, TESKO IZLAZI.

ZNACI, OVAJ JE RADIO SVE DA GA PRONADJE, A OVAJ GA NEKO, KAKO TO OBICNO BIVA, CUO NIJE.

A, ONDA VREME NEKAKO UDESI, DA SE SVA TA STVAR MALO ZABORAVI I USPAVA PA OPET SVI NASTAVLJAJU DA ZIVE PO STAROM. A AKO VREME, IPAK SREDI DA SE NJIH DVOJE NEGDE I NEKAD SRETNU, ONDA IGRA NIJE OBICNA. ONA POSTAJE SLOZENA I ZAMRSENA, A TAKVOJ U OVOJ PRICI NIJE MESTO.

PRINCIP JE ISTI, ALI JE VREME GOSPODAR.

Tisinu slabo podnosim.

Druzile smo se neko vreme ona i ja. Silom prilika sam morala da joj udovoljim. Pokusala je da me uvuce u svoj mir, igrajuci se  mojim mislima, praveci od njih ravnodusne dogadjaje koje treba da zaboravim. Nudila mi cvrst san i osmeh izazvan refleksnim grcem lica, nicim izazvan. Srce sto slabo kuca. Pricala mi je o svom mraku, opisivajuci ga kao spas  od svega sto moze da me pogodi. Udostojila sam  je svoje paznje, i ako mi nikada nisu prijale njene uspavljujuce price.

Evo je opet. Ugostila sam je kako dolikuje. Sedi pored mene i nekim umirujucim tonom govori o svojoj uzvisenosti. Opasna joj je ta igra. Nekim bi sivilom da mi oboji moj sareni svet i zaustavi sve sto se pokrenulo ikada u meni.

Saslusacu sta ima da mi kaze, a onda cu se okrenuti svom ludilu i necu joj dozvoliti da probudi strah u meni.

Smejem joj se. Ne zna sta joj se sprema.

U neku sam se zamku uplela. Batrgam se koliko mogu.

Ne odvajaj me od same sebe.

Ja se sa vatrom budim i  sanjam sarene snove.

Ne odustajem od svog ludila.

Bajku sam sebi prepisala.

Znas me ti,nisam sa ovoga sveta.

Neke su se sarene reci odigrale,zavrtele zdrav razum i vec dugo to ludilo ne prestaje. Svetovi su nam se spojili i bez velikih ocekivanja, znali smo o cemu pricamo. Isti, prepoznali smo tajnu i cuvamo je od ostalog sveta. Secam se, tvoj prvi osmeh i vatra koja ne prestaje da bukti. Pamtim opasnog leptira, kome nisam htela da se oduprem. Valjda sam ga ocekivala. Znala sam mu ime.

Strast , pretvorena u ljubav i neophodna amnezija svega sto se stvarnost zove. Smeh i varnice koje drugi lako vide. Carolijom smo nekom vezani. Nestvarni izdvojili smo se, cuvamo jedno drugo.Otkrivamo neispricane tajne. Strahujemo od proslosti. Znam za tu usamljenost i bol, kojoj ne damo da prodje.

Znas, ja cu uvek biti tu. Mozda ne dovoljno blizu, ali cu ostati neko tvoj.

Brinem za tebe.

Promenila sam ime, pokupila sve svoje i vracam se  na pocetak.  Zelim da ovekovecim svaku rec koja opisuje moje neobuzdane snove. Reci, koje jos nisu izgovorene.,a zive u meni, kao neka stvarnost koja se jos ne dogodi.  Ovde cu ih cuvati. Zasticene od sopstvenog ludila...ipak da se ne zaborave.

Ko zna .... mozda ce mi nekada zatrebati